Sivilo
Nervozna sam,umorna..Njusim miris nadolazece zime i jeza mi ide uz kicmu,stresam se.Ne volim tmurno vreme,ne volim sivilo-ni u prirodi,ni u zivotu.Tuzna sam i ne umem da dam jednostavno objasnjenje i valjan razlog za to.
Posmatram njega dok spava na mojoj ruci i znam da me ne razume bas najbolje.Smesi se u snu,dusica draga..Stalo mu je.I meni je,ali tako smo razliciti..
Ne bih trebala da pisem ovako raspolozena.O,teska sam ponekad i sebi samoj..
Ljubim ga u oko.Meskolji se..Moj ludak.
Zatvaram oci.Mozda kada se probudim i on me poljubi budem bolje raspolozena.
...
ma bice sigurno, ako prolazi sivilo prirode procice i duse.
autoblografija-... i ja to kazem :)
kamenicvete-Naravno da ce proci..Vec prolazi polako.. :)
e pa onda mi ostaje da samo poželim lep dan začinjen osmesima i srećom :o)
Oboji dane duginim bojama a sivilo gurni sa neke stene u nepovrat.:)))
'Ajmo, 'ajmo! Svi na noge lagane! Ap, ap, ap! :))))
Nema padanja bez ustajanja :D
Ne razume te bash onaj shto te najwishe woli, prosto zbog toga shto se suwish trudi da te razume... Suwishe razmishlja, suwishe zeli... A odgowor je tako prost, tako tu, na dohwat ruke, odgowor je tako prost... Odgowor se krije u nama samima...
-Kojače,hvala-dan je bio divan :) pun osmeha :)))
-Lanna-Duga je tu,samo ponekad pobegne i ne vidim je,ali je uvek tu :)
-arrow3-Ko pada?Mislim,jesam pomalo trapava(moji bi rekli POmnogo ;)),ali ne padam,samo malcice posivim ponekad,kao i svi.Eto..
-:GloOmiTze-da,tu je,na dohvat ruke,ali mozda i ne treba da me razume,dovoljno je da me prihvati ovakvu kakva sam i da me voli :)
Mozgalica
Treba zabraniti ljudima da preterano razmišljaju.Što više razmišljaš-više te boli ono što si uradio ili ono što nisi i sve si više svestan nekih svojih grešaka o kojima je uzaludno misliti jer,vreme prolazi i kasno je za ispravke-prošlo je.Pa,opet,grize u duši.
Definitivno treba zakonom zabraniti preterano razmišljanje.
Definitivno treba poceti suocavati se sa svojim odlukama :)
Definitivno vreme je za provod :))))
Apsolutno se slažem da treba "mozak na otavu", a i jesen je tu svakako :o))
-kamenicvete-suocavanje sa sopstvenim odlukama je ono od cega ne bezim nikada,a nadam se ni ti :)
-arrow3-da,da,da.. ;)) Nisi ni svesna koliko si u pravu-odavno nisam bila blesava,moracu uskoro ;)
-kojak-Dakle,osmeh na lice i korak kroz zlato jeseni? :))Naravno :o)
ja to iz iskustva :)))
Znaci-ludujemo? ;)
Mislim da treba razmisljati,ali kajati se ne,ne.Moze se ludovati i u razmisljanjima,ah
Pastirko,drago mi je da te vidim ovde :))
Naravno da se moze ludovati u razmisljanjima,ali lepse je uzivo ;)
Moji namcori
Danima mi se mota po glavi scena mog dede kako lezi u bolnickom krevetu i gleda me pogledom pred kojim sam ja-tvrdoglavo magare uvek popustala.Pruza mi poslednjih 500 dinara iz novcanika uz komentar „Uzmi,Gago,sto ce meni..“ i odmahuje rukom.Zaustih i popustih pred tim pogledom..Znao je..Znala sam i ja,ali nisam mogla da prihvatim.Otisla sam,pomilovavsi ga po celavoj glavi i ogromnim obrvama koje su mi uvek izgledale kao brkovi.
Sutradan nisam mogla da ga posetim jer nisam dobila slobodan dan,a iduceg dana sam ustala u sedam,sela na bus i otisla do bolnice sa punim kesama kojekakvih gluposti koje se nose bolesnicima,sakrivsi unutra i jedne napolitanke koje je voleo.
Nasla sam ga na krevetu pokrivenog carsavom preko glave.
Ispustila sam kese i srucila se niz zid placuci.Zakasnila sam prokletih sat vremena..
Otisao je,a nisam ga ni poljubila jos jednom,nisam se oprostila,niti sam mu jos jednom rekla da ga volim..I sada me boli...
Vremenom,naucila sam da potisnem bol i da se prisetim lepih stvari,znate onih kojih ima kod svih baba i deda sa unucima.
Smesno,ali uvek se prvo setim budjenja rano ujutru dok se kroz kucu razleze zvuk ptica ispod prozora i muzika sa radija.Narodnjaci,naravno,samo oni stari koje su oni slusali.Uvek sam se smesila tome kada se probudim.Slegla bih ramena i prihvatila poznato i neizbezno i ustala dok se njih dvoje prepiru oko nekih sitnica.Baba bi sinula kad udjem u kuhinju i odmah bi me saletela pitanjima o dorucku,dok je deda samo cuteci stavljao kafu i smeskao se.Onda je morao da donese drva da se nalozi vatra,da joj doda vode,da proveri da li radi pumpa..Naravno,nije dolazilo u obzir da sve to ja uradim dok ne popijem kafu,pa nisam ni pokusavala da se raspravljam.Stajala je kao komandant sa stakama(godinama nije drugacije mogla da hoda) i cekala da joj sve pripremi da bi ona mogla da napravi dorucak i da sedne sa nama za sto da pijemo kafu zajedno.Ludnica,hihihi..
Onda bih ja otisla do brega koji je nekada bio nas i koji sam odlucila da kad-tad otkupim ponovo i tamo bih sela na travu i cutala dugo..Suma bi sustala,oblaci dodirivali travu na suprotnom brdu i ja bih jednostavno upijala mir koji tu stanuje..Onda bi baba uspela da smugne dedi i da me pozove,iako joj je rekao gde sam,a ja bih se samo osmehnula i vratila se nazad,pa sve ispocetka..Par dana mira meni i srece njima,pa kuci dok mi masu iz dvorista dok odlazim.
A onda se preplicu slike babe koja viri dok se presvlacim da vidi hocu li je obradovati i obuci haljinu „kao pravo zensko“ ili „opet one farmanke“,zatim deda kako me pokriva kad zaspim gledajuci film i polako se izvlaci iz sobe da ne probudi njegovu veliku unuku.Najsmesnije i najdraze mi je secanje na neke poslednje zajednicke dane kada je deda ustao da pije vode,pa mu je trazila lonac sa vodom,luk,noz,krompir...Kada je konacno posao da sedne,rekla je:“Toso,ajd’ dok si na nogama..“,a on joj,besan nije dozvolio da zavrsi,nego viknuo:“Od danas idem na rukama!!“
Baba je ostala otvorenih usta,a onda smo se svi smejali kao blesavi.Baba kao Dragoljupce,naravno..Debela..
Volela sam ih..Volim ih jos iako ih nema..Matori namcori kakav cu i ja jednog dana biti..Nedostaju mi...Mnogo..Bas.
I raznežila si me i nasmejala ovim postom...:)
Znam..Ovaj post su prvo zalile moje suze,a zatim osmesi.Cudno kako neke stvari nikada ne prolaze i ne nestaju-kao ljubav u svim njenim oblicima :)
heh!
kako je to diiivno kada ih se sa toliko ljubavi sećaš.
Moj deda je umro na mojim rukama, a ja sam te večeri prepešačio destine kilometara, kako bih stigao u selo dok je još živ da se oprostimo i stiogao sam..
Na žalost, za baku nisam uspeo sirtći iz Pule..
Divan im ti pomen ostavi ovde i biće im drago sigurno :o)
Raznezila sam se, onako skroz... bas lepa secanja, ovo su zaista neke ljubavi koje ne prolaze, one trajne.
Neka prosla vremena, kad je sve bilo drugacije nego danas.
kojak-Sećam se mnogih stvari,ali ne moze bas sve na blog..Drago mi je sto postoje ljudi kao ti-neki koje svesno izbegavam ne bi prepesacili ni kilometar,pa da im i otac umire.Drago je mojim namcorima sigurno sto ih ne zaboravljam,ali ne sumnjam da i tebe tvoji gledaju sa osmehom iza oblaka :)
-kamenicvete-Nije sve drugacije,MI smo drugaciji,ali ne daj se..Seti se onih boja duge ;)
Rasplakala si me ovim postom. Posebno sam bila vezana za mamine roditelje jer tatine nisam ni znala. Pozdrav, curo.
arrow3-Pozdrav i tebi i ne placi,osmeh na lice :)
Ih, sad gotovo :) No more cry :)
Ih,tako i treba ;)
Pozdrav..
OfskrOz :)
PozdravčE :)
Piši malo češćE :)
O,arrow3,znam da mi je mana sto retko odgovaram,ali zaista ne mogu drugacije.Radim,pa ugrabim koji minut da vam se svima javnem i eto..Pokusacu..Spavaj,a ja odoh da radim izvestaj.Cao,strelo :)
Kad bi bake i deke mogle da zive vecno (ne samo u secanjima). Ta divna, mila bica.:)
Mrzim ovakve stvari, valjda iz razloga što me podsećaju na prolaznost i bespomoćnost. Jedan od onih dana kada ništa nije u našim rukama : (
Lanna-Nista nije vecno-i mi cemo jednom biti necija secanja..
anagarika-Mrzim i ja,a najvise se plasim takvih dana koji dolaze.Nemoguce ih je izbeci. :(
Salter
Ulazim u postu,skuvana i vec umorna-u prodavnici su se neke babe posvadjale na kasi pa smo svi morali da cekamo da se rascisti guzva L.Gledam i ne verujem..Od tri saltera samo jedan radi-na drugom se neka kovrdzava debela zena kezi na telefon i zavaljena u stolici zmirka ignorisuci nas sve,dok na trecem crna mrguda udara po tastaturi kao da ima zelju da je polomi dok kroz zube povremeno procedi neku psovku.
Red kilometarski..Dodje mi da placem,a to mi je zadnji dan za uplatu neke budjave rate kredita i moram da cekam.Na ovom jedinom otvorenom salteru brzinom puza invalida radi brkati namrsteni debeljko i hukce kao da ce umreti od napora.Ljudima se obraca sa :“Daj!“ ili „Sta imas?“,a mi se kao ovce polako pomeramo u redu i cerimo se da ga odobrovoljimo!!!
Joj,gde nestade ljubaznost,pristojno ponasanje i osnove kulture i ponasanja?!Zasto su svi salterski sluzbenici takve namrstene spodobe?!
Ok,mnogo je posla,ljudi su teski,naporno je,ali...!Ne ocekuje niko od nas da im se lica razvlace u osmeh,ali ne bi umrli kada bi bili malo pristojniji i ljubazniji.Uzas!!!
Prilazim brkatom stvoru i obracam mu se sa:“Dobar dan.“,na sta me on samo pogleda i kaze:“Daj!“,pruzivsi ruku da prihvati novac i uplatnicu od mene.“Izvolite..“,govorim ironicno uz osmeh,a njemu malo poskoci levi brk.Otkucavsi uplatu,kusur mi baca na pult uz:“Cekaj uplatnicu.“,na sta ja pricekam,prihvatim papiric,ponovo se nasmesim i kazem:“HvalaVam,dovidjenja,prijatno..“,okrenem se na peti i izletim kao tajfun napolje u saunu.
Glupi kreten naravno nije shvatio poentu mog smeskanja i ljubaznosti,a i da jeste,nije ga briga L.
Mrzim salterske sluzbenike.
(dogodilo se na odmoru..)
Jest, u pravu si, ali primetih već duže vreme da su u mojoj pošti gdi plaćam harače službenice (začudo!) veoma prijatne, čak i u najgorim momentima najezde penzionera... To je neki fenomen tu kod mene, jer u centru il na faxu samo što mi oči ne povade ako im se nešto ne svidi...
jos vise od neljubaznih, smetaju mi previse pricljivi i zapitkujuci :))
nestalo. u devedesetim.
COOL BLOG POSJETI I TI MENE ANY
sappy-Pravo je cudo da uopste igde postoje ljubazni :) Moram jednom tu da udjem,cisto da im kupim cokoladu,hihihi.
kamenicvete-Meni su drazi pricljivi,a prostodusni od ovih groznih,pa mozda bih mogla da kazem i zlih
niko-nije sve nestalo tada.Bar se nadam..
ANY-hvala,hocu
Preterivanje
Otvaram vrata nasmejana.Kezila bih se oko glave da mogu,koliko mi je drago sto ga vidim .Jesam ga ostavila,ali stalo mi je i popustila sam ponovo.Ovoga puta(kao-odlucila sam) igramo po mojim pravilima.Sipak.
Naravno da moja pravila vaze citavih minut i po,moj dragi baksuz ih je jednostavno presavio i stavio u fioku.-Zagrlim ga-"Nemoj,vruce mi je".-Milujem ga po ledjima-"Sta to radis?!"-Cupkam ga za bradu-"Nemoj da me cupas"
A ja,glupavo imam zelju da ga dodirujem,ljubim,grlim..Takva sam,treba mi neznost.O,divljam ja u odredjenim situacijama,ali ovako,kada smo opusteni,dok pricamo,gledamo film,setamo-zelim samo te sitne paznje i dodire.Zar mnogo trazim?!
Vec nervozna,ali pokusavajuci da se smirim,uz osmeh kazem:"Znam,duso da ja ponekad mozda preterujem sa cmakanjem i grljenjem,ali takva sam,nadam se da ti ne smeta",na sta on mrtav 'ladan odgovara:"Da,preterujes."
A onda,kada se rastajemo,ljubi me i grli kao da se nikada vise necemo videti i posle salje svakakve porukice-od onih od kojih ti se nakozi jeza ,do slatkih,cakanih i mekih-da se rastopis.
Ljuta sam.Povredjena.Pa opet-trazila sam od njega da se promeni,a otkud mi to pravo ako se ja ne menjam?
Mozda stvarno preterujem.
P.S.-Da,umalo da zaboravim:Odlazim na godisnji i pisemo se za tri nedelje.Ljubac svima(joj,stvarno sam fuj)
CAO!!!
lepo se provedi...... i ne preteruj :))
Odmori se dobro provedi se lepo. Mi ćemo te čekati.
Deca
Danas sam od koleginice koja ima malog nevaljalka saznala neke simpaticne stvari o deci.Na primer:
-Bracni vodeni krevet sadrzi dovoljno vode za napuniti 6cm vode u stanu od 100metara kvadratnih
-Glas trogodisnjaka je jaci od buke koju proizvede 200 odraslih osoba u pretrpanom restoranu
-Ako zakacis uzicu za pse na plafonski ventilator,motor nije dovoljno jak da vrti decaka od 20kg u kostimu Batmana ili Supermana,ali je zato dovoljno jak da vrti kantu boje i potrosi istu na 4 zida prostorije 4x4m
-Kada cujes sum tusa u kupatilu i glas "Oh,oh!!",uvek je prekasno
-Ulje za kocnice pomesano sa sredstvom za beljenje rublja proizvodi dim.Puno dima.
-Sestogodisnjak moze da zapali vatru kamen o kamen,iako tridesetogodisnjak to uspeva samo na filmu.
-Pojedini komadi drveta prolaze kroz probavni trakt cetvorogodisnjaka
-Pogledaj uvek u unutrasnjost rerne pre nego sto je ukljucis.Plasticnim igrackama ne pogoduje visoka temperatura
-Vatrogasci u Torinu izlaze na mesto dogadjaja za 6 minuta.Proveri da li u tvom gradu mogu brze
-80% zena ce ova saznanja proslediti svojim prijateljima,sa i bez dece
-80% muskaraca koji procitaju ovaj tekst pokusace da pomesa ulje za kocnice i sredstvo za beljenje rublja
...ehehe, svidja mi se zakljucak i sigurna sam da je 100% tacan sto se tice muskaraca.. :D
opasna deca:)
Ma,deca=muskarci,svakako :)Pozdravcic yellow_cherry i slayayu i svima ostalima koje mrzi da kuckaju komentare ;)
Da sam vozač, ovo poslednje bih uradio makar zato što mi se ovo tvoje pisanije jako svidelo.
Znaju deca jos mnogo toga :))
samo se pitam sto usput zaborave pola dok odrastaju?
ja vih volO da mi je devojka curka...sto od danas uopste ne nosi pezorativnu konotaciju : )
Sizife,hvala-ja jesam vozac,ali ne bih se bas igrala ;)
Kameni cvete-ne bi deca zaboravljala da ih odrasli na to ne teraju,ma koliko to ruzno zvucalo
Anagarika,pozdrav i osmeh za tebe ;)
ahahah, super :)) - iliti - "e nisam to ni znala :d"
kakav je to tridesetogodishnjak koji ne moze da zapali vatru bre! ako treba i golim rukama :o
marija@-vidis sta sve deca znaju?E,ccc...Osecam se MATORO..Ja ne umem da se vrtim na ventilatoruuuuuuuuu! ;)
kojak-Golim rukama?!Joj,deriste jedno! :))
Cudo malo,cupavo..
Cujem se pre neki dan sa drugaricom i ona se zali-muz joj mnogo radi,deca su nemirna,svekrva dosadna,bla,bla..Standard..Nije mi jasno zasto ljudima nikada nije dovoljno ono sto imaju.Ne kazem da ona konkretno ima mnogo,ali ima razumevanje i ljubav svog muza,decu koja je obozavaju,novca da zivi super(letovanje,zimovanje,povremeni izlasci u drustvu prijatelja..).Sve ok i nije joj dovoljno,hoce vise,bolje,jos..Zasto?Nista mi nije jasno.Prokleti smo,nikada zadovoljni-mi,ljudi.Zavist,pohlepa,zelja za uspehom...Fuj!Ponekad mrzim sto pripadam ljudskoj vrsti,bilo bi bolje da sam magare!
Sa druge strane pogledam jedno malo cudo od moje sestre od strica i shvatim koliko divna osoba mozes biti kada ne dozvolis zivotu da te iskvari.Ona je dete siromasnih roditelja,brat joj je kreten koji brine samo o sebi i uvek je ona cutala i trpela dok je on isisavao i ono malo sto je ta kuca mogla da im pruzi.Bila je dobar djak,upisala je fax koji joj je komsija preporucio zato sto su ljudi iz te struke dobro placeni-sve da bi kasnije mogla svojima da pomogne.Trpela je gladna,isla u jednim patikama 4 godine-i leti i zimi,ucila,trudila se,smrzavala se po gradu pesaceci da ustedi koji dinar za prevoz,da se njeni manje muce i zavrsila fakultet,srecna,nadajuci se da krecu bolji dani.Naravno da tu djavo umesa svoje prste,uvek..Konkurisala je na milion mesta,radila svasta-od branja voca do trafike i kladionice,za minimalne parice,cekajuci posao koji se nije pojavio.Za posao joj,pored kvalifikacija,treba i veza!!Naravno,ona je nema.Trpi i cuti,radi trenutno kao kurir u knjigovodstvenoj agenciji,nadajuci se da ce je bar tu primiti da radi,kad vec ne moze da pronadje nesto u svojoj struci i smesi se.Smesi se,ludica jedna napacena,a meni dodje da ubijem nekog zbog nje,ali smesim se i ja,da njoj bude lakse.Pricamo o veselim temama,salimo se i planiramo kako cemo obici svet.Eh...Onda mi mucno bude slusanje moje drugarice i tako su mi trivijalni njeni,pa i moji problemi da se zatvorim u sobu i cutim,pobegnem od sveta i nestanem bar na minut,treptaj,sekund...
Neki ljudi nikada ne izgube taj osmeh, sretna je ustvari sto ga ima!
Sve ostalo je privid, cistoca srca je retkost u ovom svetu.
Znam,zato je i volim i zato me i boli sva lose sto joj se dogadja.Proci ce ova losa vremena,nadam se..Moraju jednom..
Pozdrav :)
Ozivljavanje
Eh,eh,eh...Kritikuju me prijatelji sto ne pisem,verovatno ih gusim,pa da me nateraju da se ovde ispraznim i postanem ponovo normalna..Hi,hi..
Ne mogu da davim sa teskim temama-svi imaju uspone i padove,samo mi na ovim prostorima nekako padamo malo duze  Jednostavno cu reci: Osecam se sjajno!Jeste da ponekad malo placem,ali cesce se smejem,pa nista zato.Odlucila sam da ruzne stvari vise ne pamtim i da ih nekako zaboravim,ako je ikako moguce-znate ono selektivno pamcenje? Eto,reseno..
A,sad odoh da zavrsim svoju nocnu smenu dok svi meni dragi ljudi spavaju..Laku noc..Svima..
Rupe
Neki ljudi jednostavno popune rupe u tvom zivotu.Znas one rupe koje svi imamo,a niko ih nije svestan dok se ne pojavi osoba koja tako fino legne u tu prazninu kao da je samo za nju pravljena i ako ta osoba nekim slucajem ode,nastavi svoj put bez tebe iz ovog ili onog razloga,ti shvatas da je rupa sada jos veca,da je poprimila oblik te osobe i da jednostavno niko i nista vise ne moze da je popuni.Tada ta rupa ostaje trajno prazna i cesti su slucajevi da,kada se taj neko vrati u nju,ne ume vise da legne u svoje leziste,nekako ga sve zulja,zulja i tebe,boli,smeta i to vise nije to.
Ovakve situacije se desavaju kada je bilo koji oblik ljubavi u igri-da li prijateljski,ljubavnicki,rodjacki ili kakav vec,ali sigurno je da su rupe najvece i najnepopunljivije kada se radi o ljubavi protkanoj razumevanjem.Takva ljubav ostavlja najdublje tragove i uglavnom se,ako se pronadje,tesko gubi,ali AKO se izgubi,ostaje krater neverovatne velicine,ambis u koji ne smes da pogledas i samo se pravis da nije tu,da je sve ok,da nisi cak ni primetio da je taj neko otisao,nestao i samo nocu,kada svi spavaju,ustane,pogledas u tminu i osetis drhtaj,sagnes glavu i cutke priznas sam sebi da lazes.Lazes i dalje,naravno,ali od tog trenutka samospoznaje ne smes sebe u ogledalu da pogledas,jer će te tvoj odraz pljunuti u lice istinom,a to ti ne treba,treba ti snage da nastavis dalje,bez obzira na ambis,bez obzira na bol..
Ne volim rupe..Ne dozvoljavam bilo kome da uskoci u moj svet i svije gnezdo,ne dam se tako lako..A onda napravim tri kratera za redom i trajno sam ostecena,nepopravljivi emotivni krs i imam utisak da cu takva ostati uvek.Tada se pojavi nasmejano lice nekoga od mojih prijatelja-prijatelja,ne-drugova, i pruzi mi svoju bezuslovnu ljubav na dlanu ,a ja shvatim da jos ima nade,sve dok postoji neko kome je stalo do mene,cak i tako unistene i ranjena se podignem na drhtave noge,skupim snagu i poletim ponovo..
Zena-zmaj? :)
TUPLJENJE
Zasto ljudi kada predju neke dvadesete prestanu da se druze,razgovaraju,da OSECAJU zajedno?Da li je istina da nas zivot ubija problemima ,pa pored grozne svakodnevnice nemamo vremena za osecanja bilo koje vrste,ma koliko ih prizeljkivali ili mozda sa godinama postajemo sve tvrdji i neosetljiviji?Stvarno ne znam sta da mislim.Sasvim sam sigurna da ja u ovim godinama osecam isto kao i dok sam bila klinka,ali to ne ispoljavam tako lako i ne dozvoljavam ljudima da mi tek tako pridju.Pretpostavljam da to ima veze sa povredjivanjem u bilo kom,a najvise u emotivnom smislu.Kada te zgaze nekoliko puta,jedva se podignes i tada zatvoris vrata,stavis katanac i spustis roletne-jednostavno si preumoran da se boris ponovo.Kada smo vec kod toga,nije mi jasno zasto su ljudi zli i kako takvi postaju,jer ne verujem da se takvi rode.Zasto u nekima od nas postoji potreba da mucimo druge,slabije od nas,da maltretiramo zivotinje,smejemo se tudjoj nesreci..?Zar nije jednostavnije reci:“Necu,ne zelim,ne mogu“ ako nam nesto ne odgovara i suprotno ako nam odgovara,nego cutati i vremenom se pretvoriti u cudoviste?
„Zbog zasto?“,sto bi rekao moj sestric.
E,stvarno tupis!Opusti se,zivi malo
VATRA
U mojoj porodici se decenijama unazad rađaju žene-zmajevi.Od koga potičemo-Bog zna.Sigurne smo samo u jedno:Preživećemo sve i ostaćemo jake i sposobnije od većine žena,pa i od mnogo muškaraca.Jedino smo proklete ili možda blagoslovene-kako ko to već vidi,samilošću i osećajem odgovornosti za one koji imaju manje sreće od nas.Neki nas i prevare-ispostavi se da smo,u želji da pomognemo često i naivne,ali nije važno.Kao što često kažem,a to sam čula od svoje majke koja je svoje zmajevsko leglo ogradila od sveta džinovskom vatrom,neće nas Bog ubiti.Bar mirno spavamo.Kada podariš malo svoje snage nekome ko to ne zaslužuje,on će shvatiti da ono što ti imaš on nikada ne može imati zato što nije zmaj i osećaće se razočarano,jer je mislio da može prevarom da nauči kako da postane jedan od nas,a ti ne gubiš ništa,samo osnažiš i tvoja vatra je,uprkos razočarenju,još jača i vrelija.
Problem nastaje kada shvatiš da su muškarci-zmajevi retka vrsta,oni polako izumiru.Tada se nađeš pred dilemom: Da li da do kraja života tražiš svog zmaja i možda ga ne nađeš,ili da prihvatiš ono što ti se nudi,a to je još neko kome moraš da budeš oslonac i podrška,neko ko nema snage da te prati,ali je opet kakav-takav saputnik i možda će(ko zna?),da ti podari bebu,devojčicu ili dečaka koji će nastaviti ono što si ti započela i koje ćeš moći da naučiš onome čemu je tebe tvoja majka naučila.Neke od nas su to uradile i vrlo su retko srećne.Pa opet,one koje nisu htele da pristanu na kompromis su ostale same i nezadovoljne,tražeći zmaja umrle su same i razočarane.
Ja još letim i moja vatra je snažna,među najsnažnijima u mom leglu,ali polako me sustiže sumnja i strah da neću pronaći svog zmaja,da on možda i ne postoji ili da je,ako postoji,zauzet i da ću ostati sama.Zato delim svoju vatru nesebično,ako već sebi ne mogu da pomognem,neka moja snaga pomogne nekom drugom i osećaću se bolje i leteću višlje-nebu pod oblake.
postoji i to vise njih, pitanje je samo kojeg izabrati jer nije svaki bas bas sve ono sto bi volela, a to je i normalno, a i lepo.
Ima i onih koji se pretvaraju da nisu zmajevi, vesto su zakamuflirani... Ti samo treba da im pridjes na pravi nacin i prepoznas ih :) Nikad se ne zna :)
Жене змајеви не постоје. У најбољем случају можеш бити вила, али змај никако.
Ženu vatru treba zaslužiti. Zato vam, nažalost, često i pripadne sudbina da samujete. Večito pitanje glasi: da li vredi ostati sama ali svoja?
Evo,javno se izvinjavam svima koji su ikada komentarisali ili su samo pozeleli da komentarisu moje postove.Ne odgovaram cesto,a razlog je opravdan-kod kuce nemam internet zato sto sam dvojnik,a za bezicni nikako da odvojim parice.Tako dolazi do sledece situacije:piskaram na poslu i cesto ne mogu da komentarisem i dopisujem se sa vama.Sta da vam kazem-moj gradic se drugacije zove Nedodjia.Cmok i pozdrav svima!
Stranica iz dnevnika
Videla sam ga veceras.Dziber..Ne mogu da verujem da posle toliko vremena reagujem na njega isto kao i nekada.Stidljiva sam,drhte mi ruke,imam zelju da ga dodirnem-sva sam zbunjena.
Vidim mu u ocima da i on prema meni oseca neku neznost,stavise sigurna sam u to,jr mr,kad sam posla kuci uhvatio za ruku i ispreplitao svoje prste sa mojima dok me zezao kako sam se ugojila(ha!),a ja se kao branila.
Naravno,svesna sam cinjenice da nikada vise nece medju nama necega biti,ali ne mogu(na zalost) da prestanem da osecam.Kada bolje razmislim,cak i kada bi on pokusao nesto posle toliko vremena,nisam sigurna da bih pristala.Neki bi to nazvali gluposcu,ali nekako sam preponosna(!!!) i smatram da,ako mu do sada nisam bila potrebna i dovoljna,ne moramo ni sada biti zajedno.Nisam ja nicije odmoriste i usputna stanica,ma koliko da mi je stalo.
No,to me ne sprecava da sanjarim dok gledam kako mu crni cuperak pada na visoko celo,oci kao munje sevaju dok naizgled nezainteresovano gleda poprostoriji,a dugi prsti cvrsto obuhvataju casu i prinose je usnama.Crvenim,prestravljena cinjenicom da je kao madjionicar uvek mogao da procita moje misli i osecanja i odjednom su mi neverovatno interesantne sare na tepihu domacina-toliko da citavih pet minuta ne podizem pogled,a kada to na kraju ucinim,on me gleda nasmeseno,zagonetno i leptiri u mom stomaku prave dar-mar ponovo.KATASTROFA,blago receno.
Sada,dok pisem i razmisljam,ponovo osecam uskomesalost u sebi i mrzim ga zbog toga sto,kada sam ga jednom imala,ne mogu da prihvatim nista losije od njega-niko nije dovoljno dobar,pametan,duhovit,snazan-niko mi nije kao on.Za fizicko zadovoljstvo cu se naravno snaci-uvek ce se naci neko zeljan promene i malo usputnog seksa sa lujkom koja ga ne uslovljava nicim,osim da joj tada pruzi malo zadovoljstva i nestane.Problem je onaj drugi,uvek nezadovoljni deo mene koji tupi i tupi,ugusi me zahtevima i ocekivanjima koji su neispunjivi.
Ja sam onaj stari tip devojke-niti zelim,niti umem prva da pridjem muskarcu,a nedovoljno vrtim repom-kako bi to neke seljanke rekle(ne seoske seljanke,nego seljanke u glavi(razlika je oooogrooomna)).“Namigusa“,sto bi rekao moj bivsi,samo mi se nesto ne namiguje ovih dana.A vreme prolazi i deo mog srca koji je pripao njemu ostaje zakljucan,stvari su prekrivene prasinom i jekom mojih misli i niko ne ume da otvori,da pokuca na onaj pravi nacin.Jednostavno pomisljam da nikada vise necu voleti,ma koliko to konacno zvucalo,a da bude jos gore,kada ga vidim i shvatim da on jos uvek ima kljuc,pocinjem i da verujem u to.
Ćurka# Neznam čemu ovakav naziv bloga? Ali priča je super i neverujem da ima devojka koja ovo nije doživela. Ali ponos svoj netreba dati nikome i netreba bacati pod noge mislim da ipak nisu toliko vredni da bih zbog njih toliko patile i toliko plakale noćima i danima.Treba im uzvratiti istom merom da osete bol.A nadam se da ipak onaj pravi dolazi kad tad obično kažu kada se najmanje nadaš...I tebe čeka tu odmah iza ugla....
Biti ili ne biti-po Djoletu Balasevicu
„ Nekada davno zivela jedna tuzna devojka...Sedela je cesto na obali sinjeg mora.Jednog dana kad je ugleda,Bog se sazali na nju.Kako se igrala sa kamencicima,on resi da jedan pretvori u kamen srece.Iznenada,kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na njenom dlanu,lepse od bilo kog dragulja.
Prvo se silno obradovala,ali je pomislila: Mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugo.Isla tako,isla,spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje.
Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi.“
Ovu priču bih povezao sa odrastanjem. Kad naučimo pouku priče, onda smo zaista zreli i odrasli. Sve pre toga je samo suva priča.
Sizife,problem je u tome sto su retki oni koji na vreme shvate da je ono sto imaju prava stvar,tek kada izgube srecu oni progledaju,a tada je najcesce kasno.Sazreli ili ne,kada se radi o stvarima srca,svi smo mi deca
Plavooki borac
"Hej,cao.."-progovorio je decak od desetak godina,ugledavsi me.Zastala sam,shvativsi da je to Rasa-Tinin brat od tetke.Nekako sam mislila da je vislji,odrasliji,a on mali,nasmesen i i tih.Srce mi se steglo.Jadan mis...
Cmoknula sam ga i povela do stana da malo ucimo engleski-Tina me zamolila,kaze da mu ne ide nikako,a ima mnogo problema u porodici.Majka mu se tesko razbolela(psihicki),a otac je u zatvoru i tetka ga vaspitava i kod nje i zivi.Naravno,ne naplacujem nista,a jos kad vidim ovog stidljivka kako pokusava da za kratko vreme savlada ono sto njegovi vrsnjaci uce vec 3-5 godina i uz sve probleme se smesi i izbegava da pruzi rucicu da uzme cokoladu sa stola,dusa me boli.
Oca nije video dugo,sad ne vidja ni majku-zivi bez njih i trudi se da koliko-toliko ostane normalan,a plave okice mi govore "Mogu ja to". Ma,naravno da mozes,Raso,ali ne ide to tako brzo..
Peti je razred,iz matematike ima trojku,iz francuskog cetvorku,trudi se...Tako mi je zao...Hajde,probacemo,polako...Pa i na raspustu,nije mi tesko...Kako da odbijem?!
A Rasa samo trepuce plavim okicama i ponavlja head,breakfast,yellow,window...
Dobrica si ti, izgleda:) A Rasha... pa neka bude srecan nekad makar... i sad ako moze.
Rasa je srecan sto makar moze da bude u tvojoj blizini. deca to osecaju, i deci je potrebno da osete da ih neko voli. bas me je pogodilo ovo sto si napisala. i hvala ti sto si takva, u Rasino ime...stvarno tuzne sudbine.
Baš si faca, što bi rellli klllinci. I baš si plemenita, što bi rekli mi neklinci.
|
